MARKO MURAT: FROM HISTORICAL COMPOSITION TO PLAIN AIR PAINTING
DOI:
https://doi.org/10.18485/f_zsmu.2023.19.6Keywords:
Marko Murat, plein air painting, impressionism, landscape, historical composition, DubrovnikAbstract
Marko Murat’s creative oeuvre can be divided into five phases. For the topic of this paper, the most important works are those created within the second phase (plein air painting with elements of impressionism, secession and symbolism), from the last decade of the 19th and the first decade of the 20th century. Murat’s works at the turn of the centuries represent the first and best examples of abandoning dark tones and artificial lighting in favor of daylight, natural light on subjects related to historical painting, as well as motifs and elements belonging to the genre, allegorical and landscape painting. The landscape occupies an important place in Marko Murat’s oeuvre. It is often incorporated into the frames of historical or symbolist paintings, as well as in portraits and genre scenes. It also becomes an independent subject within his cycle Dubrovnik Coasts (Orae ragusanae). The aim of this paper is to point out this extremely significant moment in Serbian art at the turn of the 19th to the 20th century, to emphasize the influence of the plein air painting, and to some extent of impressionism in the works of Marko Murat, the painter of the sharp turn toward modern painting. The motif of Dubrovnik, which is represented in most of Murat’s paintings, is also a significant segment of this paper. Murat’s paintings of different subject metter, which are made in the spirit of plein air and most often incorporate the landscape, will be the most represented in the paper.
Downloads
References
Borozan, Igor. “Revitalization of the Antique Heritage and Golden Age Restoration: Dubrovnik as a Cultural Agent of the Eastern Coast of the Adriatics.” in Beyond the Adriatic Sea: a Plurality of Identities and Floating Borders in Visual Culture, Collection of papers, ed. Saša Brajović, 201–231. Novi Sad: Mediterran Publishing, 2015.
Борозан, Игор. „Уобличавање и рецепција слике Долазак цара Душана у Дубровник Марка Мурата у светлости концепта естетског историзма”. Зборник Народног музеја, историја уметности XXII–2 (2016): 269–289.
Борозан, Игор. „Конституисање и уобличавање симболистичке уметничке сцене у Краљевини Србији (1882–1914).” у Сликарство немачког симболизма и његови одјеци у култури Краљевине Србије, 87–183. Београд: Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2018.
Brodel, Fernan. Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II, tom I, preveo s francuskog Mirko Đorđević. Beograd: Geopoetika, Podgorica: CID, 2001.
Изложбе у Београду 1904–1911; огласи /каталошки подаци /прикази /критике II, уредник Јевта Јевтовић. Београд: Народни музеј Београд, 1990.
Jovanov, Jasna. „Duh Münchena u simbolizmu Marka Murata”. Peristil 55 (2012): 113–120. Изложбе у Београду 1904–1911; огласи /каталошки подаци /прикази /критике II, уредник Јевта Јевтовић. Београд: Народни музеј Београд, 1990.
Макуљевић, Ненад. Уметност и национална идеја у XIX веку: систем европске и српске визуелне културе у служби нације. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2007.
Матавуљ, Сима. „Долазак цара Душана у Дубровник. Слика Марка Мурата”. Бранково Коло број 6/11, 16. март (29. март) 1900.
Мереник, Софија. „Црква Богородице Тројеручице у Скопљу на слици Крунисање цара Душана Паје Јовановића као историјско сећање и историјски податак.” Зборник Народног музеја, историја уметности XXIII–2 (2018): 81–97.
Миљковић, Љубица. „Дела Марка Мурата у Збирци југословенског сликарства XX века.” у Марко Мурат. Из ризнице Народног музеја. У част 150 година од рођења, 9–50. Београд: Народни музеј Београд, 2014.
Мурат, Марко. Из мог живота, приредили Александра Мамић-Петровић и Петар Петровић, Београд: Завод за уџбенике, 2007.
Николајевић, Божидар. „Српска уметност на Париској изложби.” Бранково Коло, број 6/1, 24. фебруар (8. март) 1900.
Петровић, Надежда. Ликовне критике, приредио Бранко Кукић, Чачак: Уметничка галерија „Надежда Петровић”, 2015.
Поповић, Богдан. „Наше уметничке прилике – ’Крунисање цара Душана у Скопљу’, слика Паје Јовановића. – ’Долазак цара Душана у Дубровник’, слика Марка Мурата.” Српски књижевни гласник, књига II, број 3, 1. мај 1901.
Protić, Miodrag B. „Počeci jugoslovenskog modernog slikarstva.” u 1900–1920: plenerizam, secesija, simbolizam, minhenski krug, impresionizam, ekspresionizam, 7–22. Beograd: Muzej savremene umetnosti Beograd, 1972.
Reynolds, Simon. “The Longing for Arcadia.” u Kingdom of the Soul. Symbolist Art in Germany 1870–1920, eds. I. Ehrhardt and S. Reynolds, 53–77. Munich, London and New York: Prestel, 2000.
Ристић, Вера. Марко Мурат. Београд: Народни музеј Београд, 1969.
Савић, Исидора. „Симболистичка визуелизација концепта пролећа: Слика Дах дубровачког пролећа Марка Мурата из Народног музеја у Београду.” Зборник Народног музеја, историја уметности XXIII–2 (2018): 141–158.
Станишић, Гордана. „Одраз слика у цртежима Марка Мурата.” у Марко Мурат. Из ризнице Народног музеја. У част 150 година од рођења, 51–70. Београд: Народни музеј Београд, 2014.
Šuica, Nikola. „Strukture mediteranskog eksterijera: slikarstvo scenične čežnje.” u Istorija umetnosti u Srbiji XX veka, Moderna i modernizmi: 1878–1941, tom 3, urednik Miško Šuvaković, 655–662. Beograd: Orion Art, 2014.
Тимотијевић, Мирослав. „Визуелизовање националне прошлости: између историје и мита.” у Паја Јовановић, Paul Joanowitch, 117–141. Београд: Народни музеј Београд, 2009.
Тошић, Драгутин. Југословенске уметничке изложбе: 1904–1927. Београд: Институт за историју уметности, 1983.
Трифуновић, Лазар. Српско сликарство 1900–1950, приредио Динко Давидов. Београд: Српска књижевна задруга, 2014.
Тубић, Дејан. Уметност српске сецесије. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2021.
Zidić, Igor. „Dubrovačka arkadija ili grad u okviru od zlata.” u Svijetla i boje Dubrovnika. Ljudi, grad i okolica u djelima modernih slikara, urednik Biserka Rauter-Plančić. Zagreb: MGC Gradec, 1988.
Downloads
Published
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
