NEW URBANISM AS A VITAL ELEMENT IN SHAPING SERBIAN ARCHITECTURE OF THE 21ST CENTURY*

Authors

  • M. Vukotić Lazar Marta University of Priština in Kosovska Mitrovica Faculty of Philosophy, Department of History of Arts Author

DOI:

https://doi.org/10.18485/f_zsmu.2025.21.4

Keywords:

architecture, urbanism, culture, Serbia, globalization, consumerism

Abstract

Ranging from the most modest to the most prominent examples of this architecture in the capital of Serbia, Belgrade, typified architectural structures devoid of human scale and any harmony with the existing local building and planning traditions dominate. This marketing-driven mainstream type of architecture, akin to Hollywood film production, operates on the principle of identical and proven patterns. The primary task of these architectural structures, often under the guise of concern for sustainable development and public interest, is essentially instant and assured profit. The notion of the city as a place for living, enjoyment, and education, rather than merely a site for economic gain, has been decisively lost under the influence of new urbanism. This paper explores architectural trends that reduce the ideal of multiculturalism to marketable and trendy architectural-urban complexes designed for both mass and elite consumption. Furthermore, it examines their role in the transformation of the visual identity of Belgrade and other Serbian cities.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Asman, Alaida. Duga senka prošlosti. Kultura sećanja i politika povesti. Beograd: Biblioteka XX vek, 2011.

Благојевић, Љиљана. Нови Београд: оспорени модернизам. Београд: Завод за уџбенике Београд, Архитектонски факултет Универзитета у Београду и Завод за заштиту споменика културе Београда, 2007.

Bogdanović, Bogdan. „Grad stvarnost – grad metafora.“ in: Komunikacije ̓ 78. Sаvetovanje: Rekonstrukcija grada, from May 25 to May 27, 1978, eds. Nenad Novakov & Miša David, 1–11. Beograd: Centar za planiranje urbanog razvoja, 1978.

Вукотић Лазар, Марта. Урбани живот Београда између визије и реалности. Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2023.

Вукотић Лазар, Марта. Архитекта Никола Добровић: живот, дело и доба коме је припадаo. Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2018.

Вучићевић, Александар и Милица Јоксић. „Просторни план подручја посебне намене уређења дела приобаља града Београда (ППППН) Београд на води (2014)“ у 70 година Урбанистичког завода Београда књ. 2 планови, ed. Жаклина Глигоријевић и Ана Граовац, 194-195. Београд; Урбанистички завод Београда, 2018.

Голубовић, Видоје. Стари Београд: топографски речник. Београд: БеоСинг, 2006.

Докнић, Бранка. Културна политика Југославије 1946–1963. Београд: Службени Гласник, 2013.

Ђорђевић Цигановић, Јованка и Вера Михаљевић. „Студија високих објеката (2011“ у 70 година Урбанистичког завода Београда књ. 2 планови, ed. Жаклина Глигоријевић и Ана Граовац, 182-183. Београд; Урбанистички завод Београда, 2018.

Ђорђевић Цигановић Јованка и Вера Михаљевић. „Поглед на Београд са висине.“ ИНФО-Урбанистички завод Београд number 33 (2011), 9–51.

Јоксић, Милица. „Генерални урбанистички план Београда 2021“ in: 70 година Урбанистичког завода Београда vol. 2 Планови, ed. Жаклина Глигоријевић и Ана Граовац, 216–217. Београд; Урбанистички завод Београда, 2018.

Кадијевић, Александар. „Глобализација као рестриктивна културна пракса и елементи њене предисторије у српској архитектури.“ Наслеђе XX (2019), 115–134.

Кадијевић, Александар. „Типологија архитектонских и урбанистичких преиначавања Београда (19-21. век)“. Култура 154 (2017): 11–24.

Маневић, Зоран. Антић, Велика награда архитектуре. Београд: САС, 1992.

Милашиновић Марић, Дијана. Полетне педесете у српској архитектури. Косовска Митровица, Београд: Факултет техничких наука (ФТН), Орион арт, 2017.

Milić, Vladimir i Vladan Đokić (eds.). Prestonica Beograd. Belgrade the Capital. Beograd: Rotterdam, Achen: Arhitektonski fakultet, Fakultat fur Architectur, 2006.

Момчиловић, Драгољуб и Јозеф Кортус. „Данашњи проблеми урбанизма у Србији. Задаци урбанизма и путеви његовог развоја.“ In: Градови и насеља у Србији. Развој, урбанистички планови и узградња 1946–1951, ed. Михајло Митровић, 11–27. Београд: Урбанистички завод Народне Републике Србије, 1953.

Perović, Miloš. Belgrade 1999. Destruction of the Architectural Heritage. Belgrade: Belgrade City Assembly, 1999.

Ričards, Greg & Robert Palmer, Uzbudljivi gradovi. Kreativni menadžment i revitalizacija grada. Beograd: Clio, 2013.

Roter Blagojević, Mirjana. „Nastanak prvih zdravstvenih kompleksa i zgrada u Beogradu u XIX i početkom XX veka.“ Acta fist.med.stom. pharm. med. vet. 33/1 (2014): 74–92.

Савић, Дарко. „Стратегија развоја Београда.“ ИНФО-Урбанистички завод Београд бр. 34 (2011), 5–28.

Sklair, Leslie, The Icon Project. Architecture, Cities and Capitalist globalization. New York: Oxford University Press, 2017.

Skler, Lesli. Projekat ikona. Arhitektura, gradovi i kapitalistička globalizacija. Novi Sad: Akademska knjiga, 2023.

Станојевић, Владимир. „Здравствена служба од 1918. до данас.“ in: Историја Београда књига 3, ed. Васа Чубриловић, 485-489. Београд: Просвета, 1974.

Stupar, Aleksandra. Grad forme i procesi. Beograd: Orion art, 2019.

Тилингер, Александра et al. „Студија београдског приобаља – прва фаза (2007 и 2011)“ in: 70 година Урбанистичког завода Београда vol. 2 Планови, ед. Жаклина Глигоријевић & Ана Граовац, 172–173. Београд; Урбанистички завод Београда, 2018.

Štraus, Ivan. Arhitektura Jugoslavijе 1945–1965. Sarajevo: Svjetlost, 1991.

Downloads

Published

2025-09-23

How to Cite

NEW URBANISM AS A VITAL ELEMENT IN SHAPING SERBIAN ARCHITECTURE OF THE 21ST CENTURY*. (2025). THE JOURNAL OF MODERN ART HISTORY DEPARTMENT FACULTY OF PHILOSOPHY UNIVERSITY OF BELGRADE, 21(1), 51-68. https://doi.org/10.18485/f_zsmu.2025.21.4