FREE DRAWING IN NEW AND CONTEMPORARY SERBIAN ARCHITECTURE

Authors

  • Aleksandar Kadijević Faculty of Philosophy, University of Belgrade Author

Keywords:

free-hand drawing, art, architecture, Serbia, journal Drawings

Abstract

Although it represents an authentic expression of creative fantasy and display skills, free architectural drawing is not timely recognized in Serbian art culture. For too long in the shadow of a more visible and more recognizable technical drawing, intended for collective utilitarian needs, it gained equal status only in the late fifties of the last century. From that time onwards, a number of prominent Serbian nonimars, with the design, construction and research of the architectural heritage, passionately presents free-hand drawings of various topics. Selected spontaneously or thoughtfully planned, they testify about an inexhaustible fund of authorial inspirations.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Babić, Goran. Tragom prošlosti: arhitektonsko i etnografsko istraživanje Šar planine u delu Zorana B. Petrovića i Božidara Petrovića. Beograd: Arhitektonski fakultet, 2011.

Babić, Goran i Nebojša Antešević. „Crteži graditeljskog i kulturnog naslijeđa otoka Hvara arhitekta Zorana B. Petrovića, 1963–1965.“ Prostor 54 (2017): 372–387.

Богдановић, Богдан. „Повратак грифона. Цртачка хеуристичка игра по моделу Луиса Карола.“ Градац 41(1981): 5–12.

Bogdanović, Bogdan. „Crtežom prema sintezi.“ u Treći simpozijum o sintezi umetnosti, Vrnjačka Banja: Kulturnopropagandni centar, 1978, (bez paginacije).

Бојовић, Бранко (ур.). Прича о нама. Споменица. Универзитет у Београду. Архитектонски факултет. Генерација 1958/1959. Београд: Архитектонски факултет, 2003.

Борисављевић, Милутин. Златни пресек и други есеји (прир. З. Маневић). Београд: Српска књижевна задруга, 1998.

Ванушић, Данијела. Константин Јовановић – архитекта великог формата. Београд: Музеј града Београда, 2013.

Вулетић, Надежда и Горан Бабић (ур.). Сеоска и стара градска насеља у делу Зорана Б. Петровића. Београд: Етнографски музеј, 1997.

Gavrilović, Srđan i Marko Stojanović (ur.). Arhitektura na marginama 2014: crteži arhitekata nastali na marginama u procesu projektovanja. Beograd: Dom arhitekata, Kolektiv za integraciju prostora i arhitekturu, Arhitektura plus, 2014 (bez paginacije).

Glaser, Milton. Drawing is Thinking. New York: The Overlook Press, 2008.

Дудић, Никола. „О цртежу Зорана Петровића.“ у Вулетић, Надежда и Бабић, Горан (ур.), Сеоска и стара градска насеља у делу Зорана Б. Петровића. Београд: Етнографски музеј, 1997: 183–185.

Ђурђевић, Марина. Петар и Бранко Крстић. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, Музеј науке и технике, БИГЗ, 1996.

Здравковић, Иван. „Архитекти научници.“ Старинар XIX (1968): 281–285.

Ignjatović, Aleksandar. Arhitektonski počeci Dragiše Brašovana 1906–1919. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2004.

Јевтић, Х. Милорад. Ведра страна медаље. Београд: Алтера, 1995.

Јовановић, Зоран. Александар Дероко. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1991.

Kaдијевић, Александар. „Архитекти научници у новијој српској архитектури.“ Флогистон 2 (1995): 131–139.

Кадијевић, Александар. Момир Коруновић. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, Музеј науке и технике, БИГЗ, 1996.

Kadijević, Aleksandar. Mihajlo Mitrović. Projekti, gradi teljski život, ideje. Beograd: S. Mašić i Muzej nauke i tehnike – muzej arhitekture, 1998.

Кадијевић, Александар. ,,Значај заоставштина архитеката за историографију српског градитељства и службу заштите.“ Наслеђе III (2001): 211–215.

Клеут, Иван.,,Скице и цртежи Константина Јовановића са путовања по Италији.“ Гласник ДКС 31 (2007): 138–139.

Ковач, Владимир. Архитектонски цртеж у истраживачком раду Ђорђа Петровића. Период 1971–1989 (докторска дисертација). Београд: Архитектонски факултет, 2017.

Kovenc Vujić (ur.). Anamarija, 50 beogradskih arhitekata (rođenih posle 1945). Beograd: Akademska misao, 2002.

Лазовић, Зоран и Мако Владимир (ур.). 170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији. Београд: Архитектонски факултет, 2016.

Maldini, Slobodan. Enciklopedija arhitekture, tom I. Beograd: Slobodan Maldini, 2004.

Маневић, Зоран. Архитект Милан Злоковић. Београд: Институт за историју уметности, Музеј савремене уметности, 1989.

Маневић, Зоран (ред.). Лексикон неимара. Београд: Грађевинска књига, 2008.

Маневић, Зоран и Гавриловић Срђан. Александар Радојевић 1934, архитекта. Београд: Музеј Асоцијације српских архитеката, 2016.

Марковић, Р. Иван. Архитекта Стеван Мићић. ОПУС 40, Београд: Досије студио, 2015.

Milenković, Branislav. Između dve arhitektonske GORE. Beograd: Eparhijska radionica za umetničko projektovanje i oblikovanje, 2010.

Milenković, Branislav. Dubrovnik 1950. Beograd: Eparhijska radionica za ume tničko projektovanje i oblikovanje, 2014.

Milenković, Branislav. Zapisi: „Mesto vide mjesto“. Beograd: Eparhijska radionica za umetničko projektovanje i oblikovanje, 2015.

Митровић, Михајло. „Цртежи капија.“ Архитектура и урбанизам 3 (1996): 1, 10, 34, 40, 56, 70.

Perović, Miloš R. i Spasoje Krunić. Nikola Dobrović. Eseji, projekti, kritike. Beograd: Arhitektonski fakultet, Muzej arhitekture, 1998.

Петровић, Зоран. Манастири Свете Горе. Приштина: Универзитет у Приштини, 1994.

Петровић, Зоран. Чаршије и стара градска језгра Косова и Метохије. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1996.

Петровић, Зоран. Трагајући за архитектуром. Београд: Архитектонски факултет, 1981.

Просен, Милан. Архитекта Григорије Самојлов. Београд: Музеј науке и технике, Галерија науке и технике САНУ, 2006.

Радојевић, Александар. Светогорске путне белешке – Хиландар. Зборник ИМС, Београд 2003.

Радојевић, Александар. Ходочашће по Гори Атоској. Зборник АГ факултета, Бањалука 2006.

Radojević, Aleksandar. Zapisi i crteži u prolazu. Podgorica: Media system, 2009.

Ракочевић, Милан (ур.). Високошколска настава архитектуре у Србији 1846–1971. Београд: Архитектонски факултет, 1996.

Ристић, Иван. „Богдан Богдановић: Уклети Неимар.“ у Каталог изложбе у оквиру Београдске интернационалне недеље архитектуре Београд: Музеј града Београда, 2011 (без пагинације).

Smith Schank, Kendra. Architects’ Drawings. Oxford; Routledge Architectural Press, 2005.

Stevanović, Vladimir (ur. i prir.). Dejan Ećimović: Dokumenta. Beograd: Orion Art, 2017.

Стојановић, Марко. Докле смо стигли? Изложба скица и цртежа у архитектури. Београд

2016.

Ткачук, О. П., et al. Архитектор Н. Краснов: известиый и неизвестиый. Акварели и фотографии. Симферополь: Н.Орiанда, 2014.

Тошева, Снежана. „Фонд архитектуре и градитељства Mузеја науке и технике у Београду – полазиште за научно истраживање и заштиту градитељског наслеђа.“ Гласник ДКС 40, Београд 2016, 18–28.

Трифуновић, Лазар. „Изложба на Архитектонском факултету.“ Цртежи 6 (1961): 3. Čing, Frensis D. K. Vizuelni rečnik arhitekture. Beograd: Građevinska knjiga, 2006.

Downloads

Published

2025-11-12

How to Cite

FREE DRAWING IN NEW AND CONTEMPORARY SERBIAN ARCHITECTURE. (2025). THE JOURNAL OF MODERN ART HISTORY DEPARTMENT FACULTY OF PHILOSOPHY UNIVERSITY OF BELGRADE, 15(1), 7-21. http://zsmu.org/index.php/zsmu/article/view/84

Most read articles by the same author(s)