ÉCOLE DE PARIS U PARIZU I IZVAN PARIZA (1928–1930): TRANSREGIONALNA PERSPEKTIVA O IZLOŽBAMA PARISKE ŠKOLE U VENECIJI, KEMBRIDŽU, RESIFEU, SAO PAULU I RIO DE ŽENEIRU
Ključne reči:
istorija izložbi, moderna umetnost, umetnost i migracije, transregionalna dinamikaApstrakt
Rad ispituje na koji način su izložbe učestvovale u etabliranju termina Pariska škola (École de Paris) unutar transregionalne dinamike između 1928. i 1930. godine. Od 1925. godine likovni kritičari su koristili izraz „Pariska škola“ da označe umetnost iz Pariza, pre svega iz oblasti Monparnasa, koja je stvorena u internacionalnom umetničkom miljeu. Ovaj termin je od svog nastanka i pojavljivanja u izložbenom kontekstu veoma ambivalentan i označava različite poglede na Pariz kao umetnički centar i grad umetničkih migracija. Izložbe Pariske škole su predstavljale umetnike i likovne kritičare koji su učestvovali u životu ovog vibrantnog umetničkog centra i koji su, sa druge strane, bili predstavnici onih tendencija u inostranstvu koje su se javljale kao nastavak ili reakcija na hegemoniju pariske umetničke scene. Oko 1930. godine izložbe umetnosti Pariske škole su postale međunarodno raširen fenomen. U radu se razmatraju tri izložbe: prva monografska izložba na Venecijanskom bijenalu (1928), izložba održana u Harvard društvu za savremenu umetnost u Kembridžu (Masačusets, 1929) i putujuća izložba u Brazilu: Resifeu, Sao Paulu i Rio de Ženeiru (1930). Osnovno pitanje se odnosi na način na koji su umetnici, kustosi i kritičari prisvojili, relocirali i transformisali ovaj termin izvan Pariza, kao i na analizu izložbenih kataloga i hemerotečkih izvora. U prvom delu će biti predstavljeno kako je Pariska škola, kao likovno-kritičarski i institucionalni termin međuratnog perioda u Parizu, oscilirao između nacionalnih i kosmopolitskih težnji. U drugom delu teksta će biti mapirane strategije izložbi o fenomenu Pariske škole koje su održane izvan Pariza, a koje su umetnicima i kritičarima služile da istaknu nacionalnu umetnost drugih zemalja u odnosu na parisku hegemoniju u umetnosti (Venecija i Kembridž) ili prihvate kosmopolitski univerzalizam (Resife, Rio de Ženeiro, Sao Paulo).
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Reference
Amaral, Aracy. Artes plásticas na Semana de 22. São Paulo: editorial 34, 2014.
Andral, Jean-Louis and Sophie Krebs (eds.). L’École de Paris. La part de l’autre. Paris: Musée d’art moderne de la ville de Paris, 2000.
Ashton, Dore.The New York School: A Cultural Reckoning. Harmondsworth: Penguin Books, 1979.
Bader, Lena. “Verdrängte Orte und einverleibte Bilder. Die Antropofagia-Bewegung im Spiegel transregionaler Bilderwanderungen,” Zeitschrift für Kunstgeschichte 81.2 (2018): 242–255.
Benzi, Fabio.“Artisti italiani a Parigi tra le due guerre: appunti sulla dialettica degli scambi Italia-Francia.” In Il futuro alle spalle. Italia Francia – L’arte tra le due guerre, ed. Federica Pirani 103–108. Rome: Palazzo delle Esposizioni, 1998.
Blanchard, Pascal et al., Le Paris noir. Paris: Hazan, 2001.
Camille Mauclair, Les Métèques contre l’art français(La farce de l’art vivant II). Paris: Éd. de la nouvelle revue critique, 1930.
Chevrefils Desbiolles,Yves.Waldemar-George, critique d‘art. Cinq portraits pour un siècle paradoxal: essai et anthologie. Rennes: Presses universita ires de Rennes, 2016.
Crespelle, Jean-Paul. La vie quotidienne à Montparnasse à la grande époque, 1905–1930. Paris: Hachette, 1976.
Dos Anjos, Moacir and Jorge Ventura Morais. “Picasso ‘visita’ o Recife: a exposição da Escola de Paris em março de 1930.” Estudos Avançados 12.34 (1998): 313–335.
Emery, Bernard. Brésil baroque, nouveau Brésil, la vision de Géo-Charles. Grenoble: Crelit, 1994.
Escholier, Raymond. “Préambule,” In Les maîtres de l’art indépendants, 1895–1937, ed. Petit Palais5–6. Paris: Petit Palais, 1937.
Fabre, Gladys. “Paris: The Arts and the ‘Internationale de l’esprit’.”In Paris – Capital of the Arts, ed. Sarah Wilson 40–53. London: Royal Academy of Arts, Bilbao: Guggenheim Museum 2002.
Fabre, Gladys. “Qu’est-ce que l’École de Paris?” In L’École de Paris. La part de l’autre, eds. Jean-Louis Andral and Sophie Krebs 25–40. Paris: Musée d’art moderne de la ville de Paris, 2000.
Flouquet, Pierre-Louis. “Le Salon d’Automne,” Montparnasse 53 (1928): 13–15.
Fraquelli, Simonetta. “Montparnasse and the Rive Droite: Myth and Reality.” In Paris – Capital of the Arts 1900–1968, ed. Sarah Wilson 106–117. London: Royal Academy of Arts, Bilbao: Guggenheim Museum 2002.
Gallatin,Albert. “Lettre des États-Unis.” Formes 6 (1930): 22–23.
George, Waldemar. “Appels d’Italie.” InCatalogo della XVIIa Esposizione Internazionale d’Arte della Città di Venezia 1930, 91–96. Venice: La Biennale di Venezia, 1930.
George, Waldemar. “École française ou École de Paris I?” In Formes 16 (1931a): 92–93.
George, Waldemar. “École française ou École de Paris II?” In Formes 17 (1931b): 110–11.
Glick Schiller, Nina et al. “From Immigrant to Transmigrant: Theorizing Transnational Migration.” Anthropological Quarterly 68.1 (1995): 48–63.
Golan, Romy. “The Ecole Française versus the Ecole de Paris: The Debate about the Status of Jewish Artists in Paris between the Wars.” In The Circle of Montparnasse. Jewish Artists in Paris 1905–1945, eds. Kenneth Silver and Romy Golan 80–87. New York: Jewish Museum, 1985.
Golan, Romy. Modernity and Nostalgia: Art and Politics in France between the Wars. New Haven: Yale University Press, 1995.
Goodrich, Lloyd. Yasuo Kunyoshi. New York: Whitney Museum of American Art, 1948.
Greet, Michele. Transatlantic Encounters: Latin American Artists in Paris Between the Wars. New Haven: Yale University Press, 2018.
Guibault, Serge. How New York Stole the Idea of Modern Art: Abstract Expressionism, Freedom, and the Cold War. Chicago and London: University of Chicago Press, 1983.
Harvard Society for Contemporary Art (ed.). An Exhibition of American Art. Cambridge, MA: Harvard Cooperative Building, 1929a.
Harvard Society for Contemporary Art (ed.). Art Exhibition of the School of Paris, 1920–1928. Cambridge, MA: Harvard Cooperative Building, 1929b.
Harvard Society for Contemporary A rt (ed.). A Summary of the Activities of the First Year. Cambridge, MA: Harvard Cooperative Building, 1930.
Husson, Paul. “Directives,” Montparnasse 23 (1923): 2.
Jauregui, Carlos A. “Antropofagia.” In Dictionary of Latin American Cultural Studies, eds. Robert McKee Irwin and Mónica Szurmuk 22–28. Gain esville: The University Press of Florida, 2012.
Kangaslahti, Kate. “Foreign Artists in the École de Paris: Critical and Institutional Ambivalences between the Wars.” In Academics, Pompiers, Official Artists and the ArrièreGarde: Defining Modern and Traditional in France, 1900–1960, eds. Natalie Adamson and Toby Norris 165–191. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars, 2009.
Kangaslahti, Kate. “Making the Cosmopolitan National. The Politics of Assimilation and the Foreign Artists in Interwar France.” In Im Dienst der Nation. Identitätsstiftung und Identitätsbrüche in Werken der bildenden Kunst, eds. Matthias Krüger and Isabella Woldt 119–140. Berlin: Akademie-Verlag, 2011.
Kaspi, Michael (ed.). Le Paris des étrangers depuis un siècle. Paris: Impr. nationale, 1989.
Krebs, Sophie. L’École de Paris. Une invention de la critique d’art. PhD dissertation, SciencesPo, Paris, 2009.
La Bouillerie, Sylviane de and Jean-Paul Crespelle. Auguste Clergé. (1891–1963), Fondateur de la Compagnie des Peintres et Sculpteurs Professionnels. Quimper: Ed. Association Hélios, 1991.
Lambert, Jacques. De Montmartre à Montparnasse. La vraie vie de bohème. Paris: Éd. de Paris Chaleil, 2014.
Lévy, Sophie and Christian Derouet (eds.). A Transatlantic Avant-Garde: American Artists in Paris, 1918–1939. Giverny: Musée d’art américain, 2003.
Lévy, Sophie. “Sympathetic Other.” In A Transatlantic Avant-Garde: American Artists in Paris, 1918–1939, ed. Sophie Lévy and Christian Derouet 15–21. Giverny: Musée d’art américain, 2003.
Mauclair, Camille. Une campagne picturale 1928–1929(La farce de l’art vivant I). Paris: Éd. de la nouvelle revue critique, 1929.
Menotti Del Picchia, Paulo.“Uma informação do critico Géo Charles sobre o momento esthetico mundial,” Correio Paulistano, June 15, 1930a, 2.
Menotti Del Picchia, Paulo.“Uma informação do critico Géo Charles sobre o momento esthetico mundial,” Correio Paulistano, June 17, 1930b, 2.
Montparnasse. “Nous reparaissons,” Montparnasse 1 (1921): 1.
Nieszawer, Nadine et al. Peintres juifs à Paris, 1905–1939. L’École de Paris. Paris: Denoël 2000.
Romoff, Serge. “Préface.” In Quarante sept artistes exposent au Café du Parnasse. Paris: Imprimerie Union, 1921.
Sandler, Irving. The Triumph of American Painting: A History of Abstract Expressionism. New York: Praeger Publishers, 1970.
Tozzi, Mario. “La Scuola di Parigi.” In Catalogo della XVIa Esposizione Internazionale d’Arte della città di Venezia 1928, 121–129, Venice: La Biennale di Venezia, 1928.
Warnod, André. “L’État et l’Art vivant.” Comœdia, January 4, 1925a.
Warnod, André. “L’École de Paris.” Comœdia, January 27, 1925b.
Warnod, André. Les berceaux de la jeune peinture. Paris: Albin Michel, 1925c.
Wolfe, Edith. “Paris as Periphery: Vicente do Rego Monteiro and Brazil’s Discrepant Cosmopolitanism.” The Art Bulletin 96.1 (2014): 98–119.
Zanini, Walter. Vicente do Rego Monteiro. Artista e poeta, 1899–1970. São Paulo: Empresa das Artes, 1997.
##submission.downloads##
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.
