KOMUNICIRANJE SA STILOVIMA I LIKOVNOST U DELU ARHITEKTE BRANISLAVA MITROVIĆA
DOI:
https://doi.org/10.18485/f_zsmu.2026.22.3Ključne reči:
Branislav Mitrović, arhitektura, postmodernizam, kritički regionalizam, dekonstruktivizamApstrakt
Branislav Mitrović je jedan od najistaknutijih domaćih arhitektonskih stvaralaca, profesor emeritus i akademik, a značaj njegovih ostvarenja je potvrđen nizom domaćih i međunarodnih nagrada. Realizacija Mitrovićevog opusa započela je kolektivnim stambenim zgradama i javnim objektima čiji je naručilac bila država u poslednjim decenijama socijalističke Jugoslavije, a traje i danas, prvenstveno se ostvarajući kroz jednoporodične vile, koje predstavljaju najdominantniji deo arhitektinog opusa od početka XXI veka, tako obuhvatajući skoro pedeset godina tokom kojih je došlo do značajnih promena kako društvenih okolnosti, tako i fenomena u umetničkom izražavanju. Izraziti likovni kvalitet Mitrovićevih dela istraživači su prepoznali već na početku njegove karijere, a o značaju likovnosti za svoj rad neretko je govorio i on sam. Zato je cilj ovog istraživanja da se preispita likovnost njegove arhitekture, odnosno da se ostvarenja Branislava Mitrovića analiziraju kroz prizmu raznovrsnih likovnih izraza i povežu sa tokovima prisutnim na arhitektonskoj sceni, kao i u drugim vidovima izražavanja u likovnim umetnostima, poput sculpture ili slikarstva. Prilikom pisanja rada korišćeni su različiti izvori, prvenstveno projektna dokumentacija i fotografije sačuvane u zaostavštini arhitekte, kao i aktuelna teorijska razmatranja iz oblasti arhitekture i drugih likovnih umetnosti, posebno ona povezana sa fenomenima postmodernizma, kritičkog regionalizma i dekonstruktivizma.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Reference
Алфиревић, Ђорђе. „Има ли експресионизма у српској архитектури? Интервјуи са Браниславом Митровићем, Мариом Јобстом и Огњеном Ђуровићем.” Архитектура и урбанизам 37 (2013): 59–69.
Алфиревић, Ђорђе и Сања Симоновић Алфиревић. „Пројектовање интерполација: разговори са архитектима Светиславом Личином, Спасојем Крунићем, Браниславом Митровићем, Гораном Војводићем и Јеленом Ивановић Војводић.” Архитектура и урбанизам 45 (2017): 52–71.
Банковић, Ангелина и Мајда Сикошек. Искорак ка модерности – сецесија у архитектури Београда, Београд: Музеј града Београда, 2023.
Bašlar, Gaston. Poetika prostora. Beograd: Gradac, 2005.
Bogunović, Slobodan. Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka. Tom II. Beograd: Beogradska knjiga, 2005.
Brodbent, Džefri. „Arhitektura dekonstruktivizma.” u Istorija moderne aritekture. Knjiga 3. Tradicija modernizma i drugi modernizam, ur. Miloš Perović, 605–621. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.
Denegri, Ješa. „Arhitektura kao autorski stav.” u Međunarodna izložba arhitekture Venecijanski Bijenale 1991 Jugoslovenski paviljon, ur. Svetlana Isaković, 41–44. Beograd: Muzej primenjene umetnosti, 1991.
Ђукановић, Љиљана. Стамбена изградња Београда: технике, идеје, домети. Београд: Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, 2025, електронско издање.
Isaković, Svetlana (ur.). Izložba arhitekture Venecijanski Bijenale 1991. Jugoslovenski paviljon. Beograd: Muzej primenjene umetnosti, 1991.
Kadijević, Aleksandar i Milan Prosen. „Critical regionalisam in the work od architect Branislav Mitrović.” Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti 47 (2019): 295–306.
Kara-Pešić, Živojin. „Bog-hram-čovek: beleška o pravoslavnom hramu rođenja Presvete Bogorodice” u Hram rođenja Presvete Bogorodice, ur. Miro Urošević i Branislav Mitrović, 8–12. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2011.
Lalić, Аna. „Gradilište je pozornica: Intervju sa akademikom arhitektom Branislavom Mitrovićem.” ArhArt 35 (2012): 30–35.
Максимовић, Милан. „Деконструкција као концепт архитектонске праксе.” Архитектура и урбанизам 37 (2013): 50–55.
Маневић, Зоран. Лексикон неимара. Београд: Грађевинска књига, 2008.
Mitrović, Branislav i Jelena Mitrović. „Od suvomeđe do savremenog oblika: Morfološka uloga zida u crnogorskim primorsko-planinskim pejzažima.” u Nauka i male zemlje: sinergija dijaspore, matice i prijatelja Crne Gore, ur. Predrag Miranović, 296–314. Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umetnosti i Univerzitet Crne Gore, 2023.
Mlađenović, Ivica. 11 (13) istaknutih arhitekata Jugoslavije. Beograd: Studio linija A, 1989.
Pajović, Nevena. „Portret arhitekte – Ecce Brana. Brana Mitrović... fini Vizantinac.” Moj dom 15 (1998): 10–14.
Perović, Miloš. Srpska arhitektura XX veka. Od istoricizma do drugog modernizma. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2003.
Popović, Darko. „Primeri kasne moderne.” u Međunarodna izložba arhitekture Venecijanski Bijenale 1991. Jugoslovenski paviljon, ur. Svetlana Isaković, 69–77. Beograd: Muzej primenjene umetnosti, 1991.
Popović, Savo. „Visoko stremimo, a praksa nas baca na patos.” Borba, 24–25. 2. 2001, 8.
Ristić, Snežana. „Otvoren 16. Salon arhitekture.” Komunikacije 67 (1990): 7–9.
Frempton, Kenet. „Kritički regionalizam: moderna arhitektura i kulturni identitet.” u Istorija moderne aritekture. Knjiga 3. Tradicija modernizma i drugi modernizam, ur. Miloš Perović, 493– 505. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.
Han-Magomedov, Selim O. „Ruski eksperiment u arhitekturi”, Istorija moderne arhitekture. Knjiga 2/B. Kristalizacija modernizma. Avangardni pokreti, ur. Miloš Perović, 403–459. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
##submission.downloads##
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.
