MODERNIZAM I OBRAZOVANJE: USVAJANJE SAVREMENIH PRINCIPA PROJEKTOVANJA ŠKOLA U BEOGRADU (1930‒1943)
Ključne reči:
modernizam, obrazovanje, škola, Beograd, arhitekturaApstrakt
Rapidni razvoj Beograda u međuratnom periodu doveo je do niza problema na polju infrastrukture, a sa rastom broja dece i hroničnim nedostatkom obrazovnih institucija. Kako bi se ovaj akutni problem sanirao, Opština je krajem treće decenije dvadesetog veka započela kampanju izgradnje osnovnih škola na periferiji grada. Istovremeno, pojava moderne arhitekture na beogradskoj projektantskoj sceni uticala je na uvođenje novih standarda u sistem obrazovanja. To se naročito odrazilo na grupaciju osnovnih škola i gimnazija koje su nastale tokom četvrte decenije i koje su načinom na koji su projektovane postavile nove standarde u gradnji školskih objekata. U ovom radu razmatraće se tri osnovne škole i tri gimnazije koje su predstavljale pionirske primere obrazovnih institucija projektovanih u duhu modernizma, uz brojne novine koje su njihovi autori uneli u sistem obrazovanja.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Reference
Аноним. „Подизање нових основних школа у Београду.“ Политика, 4. 3. 1928.
Аноним. „Београдски учитељи траже подизање нових школских зграда.“ Правда, 13. 12. 1929.
Аноним. „Подизање нове модерне Основне школе на предграђу Краљице Марије.“ Београдске општинске новине 6 (1930): 70.
Аноним. „Подизање основних школа у Београду.“ Време, 9. 5. 1931.
Аноним. „Грађење нове основне школе на Господарском путу.“ Време, 25. 6. 1931.
Аноним. „Пројекат нове зграде основне школе у Топчидеру.“ Време, 6. 8. 1931.
Аноним. „Нова модерна школа у Предграђу Краљице Марије.“ Време, 3. 12. 1933.
Аноним. „Пред подизање школе у Предграђу Краљице Марије.“ Правда, 11. 6. 1933.
Аноним. „Подизање нове модерне Основне школе на предграђу Краљице Марије.“ Београдске општинске новине 6 (1933): 432‒433.
Аноним, „Друга женска гимназија је највећа и најстарија виша женска школа у Југославији.“ Правда, 10. 12. 1935.
Аноним. „Под темељима нове зграде Прве женске гимназије откривена је велика пећина у којој су нађени предмети још из римског доба.“ Време, 25. 10. 1936.
Аноним. „Отварање школе на ваздуху.“ Београдске општинске новине 4 (1937): 347‒349.
Аноним. „Београд је добио још две нове модерне гимназијске зграде.“ Београдске општинске новине 5 (1938): 441.
Аноним „Нова зграда Прве мушке реалне гимназије у Београду освећена је јуче.“ Правда, 28. 4. 1938.
Аноним, „Нове палате у Београду.“ Београдске општинске новине 9 (1940): 788. Аноним. „Шеста мушка гимназија добија модерну зграду.“ Време, 20. 2. 1941. Cohen, Jean-Louis. L’Architecture au futur depuis 1889. Paris: Phaidon, 2012. Ivanšek, France. „Posvetovanje o gradnji sodobne šole.“ Arhitekt 11 (1954): 22‒23.
Јовановић, Коста. „Дечије школе на отвореном пољу.“ Београдске општинске новине 9 (1931): 595‒597.
Кадијевић, Александар. Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века). Београд: Грађевинска књига, 2007.
Крстић, Жарко. „Школске зграде за основну наставу у Београду.“ Београдске општинске новине 16 (1931): 1037‒1050.
Лукић, Ђорђе. „Грађевинска делатност Београдске општине.“ Београдске општинске новине 11‒12 (1940): 892‒896.
Максимовић, Бранко. „Нова школа – савремена архитектура у школској реформи.“ Београдске општинске новине 14 (1930): 704‒709.
Маневић, Зоран (ур.). Лексикон неимара. Београд: Грађевинска књига, 2008.
Марковић, Иван Р. и Милан Миловановић. На врелу неимарства: архитекти породице Татић. Београд: Хералдички клуб, 2017.
Михајлов, Саша. Рајко М. Татић 1900‒1979. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2013.
Николајевић, Наталија. „Какве треба да су основне школе у Београду.“ Београдске општинске новине 6 (1930): 281‒282.
Николова, Маја. Школске зграде у Београду до 1941. Београд: Педагошки музеј, 2018.
Петровић, Влада. „Београдске основне школе.“ Београдске општинске новине 1 (1931): 4‒12.
Putnik, Vladana. “Vera Cirkovic’s Contribution To Educational Architecture In Yugoslavia”, in Proceedings of the 2nd MoMoWo International Conference-Workshop, ed. Aleš Pogačnik, Ljubljana: ZRC SAZU, France Stele Institute of Art History, 2018, 180‒187.
Путник Прица, Владана. „Подизање три основне школе у Београду 1928. године као прекретница у развоју архитектуре школских зграда.“ Наслеђе XIX (2018): 67‒77.
Putnik Prica, Vladana. “The Role of Female Architects in Designing Schools in Belgrade (1918‒1941).ˮ in MoMoWo Symposium 2018: Women’s Creativity since the Modern Movement (1918–2018), eds. Helena Seražin, Caterina Franchini and Emilia Garda, 1015‒1024, Ljubljana: ZRC SAZU, France Stele Institute of Art History, 2018.
Roth-Čerina, Mia. „Utjecaj pokreta za odgoj u prirodi na razvoj paviljonske škole: odabrani europski i hrvatski primjeri iz 30-ih godina 20. stoljeća.“ Prostor 19/1 (2011): 60‒73.
Савић, Ж. М. „Београдске народне школе.“ Београдске општинске новине 1 (1934): 25‒37.
Sikimić, Đurđica. Fasadna skulptura u Beogradu. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, 1965.
Симић, Воја. „Београдска општина за хигијенске и здраве школе.“ Београдске општинске новине 4‒5 (1934): 376‒377.
Стајић, Стаја. „Школе на чистом ваздуху.“ Београдске општинске новине 9 (1933): 560‒563.
Тошева, Снежана. „Архитект Милица Крстић (1887‒1964).“ Годишњак града Београда 44 (1997): 95‒114.
Видаковић, Слободан. „Наши социјални проблеми (II – школско питање).“ Београдске општинске новине 17 (1931): 1123‒1130.
##submission.downloads##
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.
